Nasleđivanje nekretnine, šta treba znati

Iznenadila vas je, a ujedno i obradovala vest, da ste postali naslednik vašeg daljeg i starijeg rođaka. Znate da ste nasledili nekretnine i da treba da se pojavite na ostavinskoj raspravi. Do sada niste bili u takvoj situaciji i pitate se šta treba znati o nasleđivanju nekretnine kada je u pitanju naše zakonodavstvo? 

U mislima vam je čuvena rečenica iz filma Maratonci trče počasni krug, kada Bogdan Diklić nezadovoljan čitanjem testamenta izgovara “Pa koliki je moj deo?”.

Veoma ste zadovoljni stanom koji ste nedavno kupili angažovanjem proverene agencije za nekretnine ali se i pitate šta vas očekuje u ostavinskoj raspravi i koje su vam mogućnosti kada su nasleđene nekretnine u pitanju. Zato planirate i da je angažujete, kako bi izvršili stručnu procenu vrednosti nekretnina koje nasleđujete.  

Tekst koji sledi će vam pomoći da saznate nešto više o naslednom postupku i vašim pravima, ako ste jedan od naslednika.

U Srbiji je najčešći način sticanja svojine odnosno vlasništva nad nekretninama upravo  nasleđivanje. Naslednik, nasleđivanjem dobija onaj obim prava koje je imalo lice od kojeg je nekretnina nasleđena, odnosno u potpunosti ima pravo da koristi i upravlja nasleđenom nekretninom. Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti, ali naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti, ako se rodi živo.

Na osnovu zaveštanja, naslediti može i pravno lice, ukoliko posebnim propisima nije drugačije određeno.

U Srbiji postoje dva načina nasleđivanja:
 

• Na osnovu zakona i
• Na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje).

Zakonsko nasleđivanje

Zakon o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 i 6/2015 ) reguliše pravila nasleđivanja u Srbiji. Zakon propisuje redosled nasleđivanja, prava naslednika i druge relevantne aspekte, dok je sam postupak nasleđivanja regulisan Zakonom o vanparničnom postupku.

Ostavilac je osoba koja je preminula, čija imovina stečena za života u trenutku smrti postaje njegova zaostavština i ista se nasleđuje. Nasleđivanje se vrši po naslednim redovima, s tim da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Ukoliko je osoba nedostojna, ne može naslediti ni na osnovu zakona ni zaveštanja, a na nedostojnost sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci (deca) i njegov bračni drug. Njima se nasledstvo raspodeljuje na jednake delove. Ukoliko ostaviočevo dete iz nekog razloga ne može ili ne želi nasledstvo, njegov nasledni deo, na jednake delove nasleđuju njegova deca (ostaviočevi unuci), a ukoliko neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (ostaviočevi praunuci), i tako redom, sve dok ima ostaviočevih potomaka.

U slučaju da ostavilac nema potomstvo njegov bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu već u drugom naslednom redu.

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo. Bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ukoliko ostaviočevi roditelji ne mogu ili ne žele nasleđe, a pri tome nemaju potomstvo, u tom slučaju bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i bake, i njihovo potomstvo. Polovinu zaostavštine nasleđuju ostaviočevi deda i baba, sa očeve strane (očeva loza), a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).

Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.

Ostali nasledni redovi, odnosno posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom i shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik ne može se odreći nasleđa, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.

Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamenta, poslednje volje)

„Zaveštanje je jednostrana i uvek opoziva izjava volje, za to sposobnog lica, kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku“  (izvod iz Zakona o nasleđivanju).

Zaveštanje odnosno testament može da sastavi lice sa navršenih petnaest godina,  koje je sposobno za rasuđivanje. Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti slobodna, ozbiljna i stvarna. Treba znati da zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Zato se savetuje da ukoliko je to moguće,  zaveštalac sastavi sudsko ili javnobeležničko zaveštanje. To pruža najveću sigurnost da je zakonska forma ispoštovana, a i najmanje mogućnosti za poništaj ovog vida zaveštanja.

Oblici zaveštanja su:

• Svojeručno zaveštanje
• Sudsko zaveštanje
• Konzularno zaveštanje
• Međunarodno zaveštanje
• Brodsko zaveštanje
• Usmeno zaveštanje
• Vojno zaveštanje
• Javnobeležničko zaveštanje

Porez na nasleđe

Treba imati na umu da nasleđivanje nekretnine može podleći porezima. Postoje određene olakšice i pragovi do kojih se ne plaća porez, ali je preporučljivo konsultovati se sa poreskim savetnikom kako biste bili sigurni da znate sve poreze koji se mogu primeniti. Osnovica poreza na nasleđe je tržišna vrednost nasleđene imovine, umanjena za iznos dugova, troškova i drugih tereta, koje je obveznik u obavezi da isplati ili izmiri na drugi način iz nasleđene imovine, na dan nastanka poreske obaveze. Porez na nasleđe plaća se na pravo svojine i druga prava na nepokretnosti.
 

Naslednici prvog naslednog reda, bračni drug i roditelji ostavioca ne plaćaju porez na nasleđe. Stope poreza na nasleđe i poklon su proporcionalne. Obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja porez na nasleđe  plaćaju po stopi od 1,5 odsto,  dok naslednici  trećeg i daljeg naslednog redu, odnosno obveznici koji sa ostaviocem nisu u srodstvu, porez na nasleđe  plaćaju po stopi od 2,5 odsto.

Uloga notara u oblasti nasleđivanja

Notari ili javni beležnici zaduženi su za obavljanje različitih poslova u oblasti nasleđivanja, na primer za ugovore o doživotnom izdržavanju, ugovore o poklonu, ugovore o poklonu u slučaju smrti i dr. Određeni poslovi u oblasti nasleđivanja moraju da budu pravno formalizovani u obliku javnobeležničkog akta, odnosno solemnizovane (overene), javnobeležničke isprave. Notari pored overe potpisa i samog dokumenta, proveravaju i zakonitost sadržaja koji se overava.

Javni beležnici vode ostavinski postupak kao poverenici suda i sačinjavaju javnobeležnički zapis za potrebe okončanja tog postupka. Notarima se možete obratiti i za druge poslove iz oblasti nasleđivanja, iako niste obavezni na to, kao što su izjave o poklonima, sastavljanje zaveštanje, izjave o isključenju iz nasledstva nekoga i slično.

Ukoliko imate potrebu za bilo kakvom radnjom u vezi nasleđivanja, bilo nekretnine ili nešto drugo, za savet i pomoć možete se obratiti kako vašem advokatu tako i kancelariji javnog beležnika, koji će radom i formalizovanjem svakog dokumenta koji je predmet nasleđivanja, garantovati za zakonitost njegovog sadržaja.  

Slike:
https://www.pexels.com/photo/mature-businessman-having-conversation-on-smartphone-in-city-3783559/
https://www.pexels.com/photo/gray-painted-house-209296/