Šta je organska arhitektura

Sigurno vam je dobro poznat pojam „organsko“, koji se povezuje sa voćem i povrćem, uzgojenim na prirodan način. Ali, kada je u pitanju arhitektura, ovaj pojam označava nešto sasvim drugo. Šta je organska arhitektura, pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu. A iza ovog pojma, krije se projektovanje i gradnja struktura i prostora koji su u ravnoteži sa svojim okruženjem, skrojeni po meri svojih stanovnika, tako da apsolutno odgovaraju funkciji koju imaju.

Ko je bio idejni tvorac pojma organske arhitekture?

Još 1908. godine, slavni američki arhitekta Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright) prvi je upotrebio ovaj naziv objašnjavajući svoju filozofiju organske arhitekture. Naime, njegova vizija bila je da nagovori kolege, arhitekte, da napuste tradicionalna učenja i sve što su kroz školovanje naučili, i prgrle novi vid arhitekture, koji oblikuje priroda. Znači, da počnu da koriste materijale koji će biti oblikovani i uklopljeni u pejzaž, tako da čine skladnu celinu.

Delo Frenka Lojda Rajta nastalo je na osnovu dela njegovog mentora, Luisa Salivena (Louis Sullivan), koji je verovao da „forma sledi funkciju“. A Rajt je otišao korak dalje, izjavivši da ova dva elementa nisu samo povezani, već su i prilično integrisani. Tako da je njegovo osnovno načelo: „Oblik i funkcija su jedno“, pravilo koje definiše pojam organske arhitekture.

Ova forma arhitekture se razlikuje od tradicionalnih stilova po osobenim karakteristikama. Jer, po njegovom konceptu, zgrada, kao i svaki živi organizam, mora da raste i prilagođava se svom životnom okruženju. Konstrukcija treba da bude oblikovana kao da ju je oblikovala priroda a ne čovek, i da je jednostavno izrasla iz svog okruženja. Takođe i boje, kao i teksture, treba da odgovaraju elementima prirode, čiji su i same deo.

U mnoštvu njegovih dela, izdvajaju se dva, savršeno uklopljena u pejzaž u kome se nalaze. Jedna od njih je Kuća na vodopadu, koja je građena kamenom, i sazidana iznad planinskog potoka, u kojoj se mesto za stanovanje potpuno stapa sa prirodom.

Dok je druga Hram jedinstva (Unity Temple) u kome je Rajt koristio ravne linije i prave uglove, želeći da predstavi gradski pejzaž, ostavljajući betonske površine u izvornom obliku, neobrađene.

Rajtovi principi organske arhitekture

Veliki arhitekta ostavio je smernice vezane za ovaj vid arhitekture, pa da vidimo koji su njeni osnovni principi:

1. Sklonište – zgrade treba da služe kako bezbednosti, tako i privatnosti svojih stanovnika.
2. Prostor – enterijer zgrade jer deo dekora i estetike isto koliko i opremanje. Prostori treba da se prirodno nastavljaju jedan na drugi, bez zastrašujućih razdvajanja, a nijedna prostorija ne treba da bude potpuno vidljiva iz bilo kog ugla. Upotrebom niša i sličnih elemenata, treba stvoriti utisak stalnog otkrivanja nečeg novog, dok se čovek kreće kroz prostor, a da to ipak ne deluje zastrašujuće.
3. Priroda – Inspiracija treba da dolazi iz prirodnog okruženja, ali ne i da se njeni delovi imitiraju, već da priroda bude neka vrsta vodiča za izbor materijala, boja i tekstura koji se koriste u ambijentu.
4. Miroljubivost – Prilikom projektovanja, treba izbegavati neskladne kontraste u odnosu na pejzaž, tako da kuća svojim stanovnicima pruža osećaj otvorenosti, spokojstva, sa razumnom količinom nameštaja jer pretrpanost opterećuje.
5. Jezik – Rajt je na obrasce i forme projekta zgrade gledao kao na gramatiku, na jeziku zgrade. Kada je sve složeno kako treba, projekat „govori“, a svaka konstrukcija ima svoj sopstveni, unikatni, glas.
6. Ornamentika – Ako je uopšte ima, ona ne sme da izgleda kao da je naknadno ubačena, već treba da bude sastavni deo strukture, koji ne upada u oči i neprimetno se spaja sa celokupnom formom.
7. Jednostavnost – Otvoreni prostori dobijaju na vrednosti kako se smanjuje broj prostorija. Znači, ovde se prvi put susrećemo sa velikim prostorima kasnije označenim kao „koncept otvorenog prostora“ (open concept).
8. Mehaničke komponente i nameštaj – Kad god je moguće, nameštaj treba da bude ugrađen u prostor, kako bi se ostvarilo jedinstvo sa samim objektom. Mehaničke komponente poput rasvetnih tela, električnih aparata i vodoinstalacija treba smatrati delom prostora, ali ne treba da budu preterano vidljivi, mada ih ne treba ni potpuno skrivati, dok stolarija ima kako praktičnu, tako i estetsku funkciju.
9. Ukupni izgled zgrade – I konačno, cela zgrada, treba da liči na svog vlasnika. Znači treba da odražava prepoznatljivu ličnost osobe za koju je građena, tako da svaka od njih ima svoj jedinstveni šarm.

Vizija Frenka Lojda Rajta

Rajtova vizija organske arhitekture zasnivala se na ideji da je zgrada proizvod mesta i vremena, namenjen integraciji i doprinosu svetu oko sebe. Ali, umesto da imitira prirodni svet ili bude ishod nametnutog stila, zgrada treba da bude interpretacija principa iz prirode, koji su filtrirani kroz ljudsku inteligenciju, u cilju stvaranja oblika koji će možda biti i prirodniji od prirodnih.

A organski aspekt strukture ne ograničava se samo na projekat, već i na kvalitet života prilagođen prirodnim pravilima. Pa se tako temperatura reguliše povećanim protokom vazduha da bi se objekat prirodno hladio, dok se za osvetljavanje i zagrevanje prostora, većim delom koristi mnogo prirodnog svetla. A da bi sama struktura bila neprimetna, često se maskira primenom biljaka u enterijeru, dok su ekološki štetni materijali bili zabranjeni.

Organska arhitektura danas

Danas se pojam organske arhitekture tumači na više načina. I dok neki tvrde da je to pojam koji označava vezu između enterijera i eksterijera, i u praksu uvode geometrijske oblike inspirisane biljkama, drugi je doživljavaju kao arhitekturu ugrađenu u oblike i principe prirode. Pritom, neki tvrde da je potrebno da prirodni i moderni materijali stoje jedni pored drugih, dok drugi prate Rajtovu viziju njihovog međusobnog prožimanja.

Ipak, prema Rajtovoj filozofiji, organska arhitektura treba da bude sredstvo za odgovor na tekuće izazove društvenih promena, kao i tehnološkog napretka modernog društva. I kako se svet razvija, organska arhitektura se prilagođava. Zato njen koncept nije ni statičan, ni strogo definisan, jer se sasvim slobodno može reći da se svi navedeni koncepti mogu obuhvatiti ovim pojmom. A primere možemo naći po celom svetu. Recimo, u onaj čuveni Kornišon (koji potpisuje Norman Foster i Arup Group)  u Londonu, Vertikalna šuma (Stefano Boeri, Giovanni La Varra, Gianandrea Barreca) u Milanu ili Casa Milà (Antonio Gaudí) u Barseloni.

I za kraj…

U svetu obeleženom urbanizacijom, rušenjem starog da bi se izgradilo novo, kao i krčenjem i sečom šuma, organska arhitektura pokušava da pomiri razlike i ponudi održivo rešenje za večitu bitku između čoveka i prirode. Samim tim, umnogome pomaže pomirenju gradova i velikih građevina koje se konstantno šire, sa prirodom i biosferom. Praktično, organska arhitektura nudi ekološki način gradnje, za dobrobit celog čovečanstva, a ipak, njeni principi ne koriste se dovoljno.

A šta vi mislite o organskoj arhitekturi? Da li biste voleli da izgradite neku svoju kućicu u cveću ili mali raj, koji se skladno prožima sa okruženjem? Podelite to sa nama, u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović