Šta su sojenice?

Od početka civilizacije, ljudi su naseljavali područja pored obale neke vode, bilo da su to bile reke, jezera ili mora. Radili su to iz više praktičnih razloga. Bez vode nema života, a sve te vodene površine oduvek su obezbeđivale i mnogo hrane, što u vodi, što pored nje, jer su iz istih razloga u blizini boravile i razne životinje. A kao što znamo, u to vreme se pretežno i živelo od lova i ribolova.

Ipak, staništa koja su gradili pored voda, ćudljiva priroda bi s vremena na vreme uništila. Vremenske nepogode mnogo puta su im rušile i plavile  kuće. Da bi to izbegli, vremenom, ljudi su  počeli da grade kuće na šipovima, koje su bile trajnije, i u kojima su se osećali sigurnije. Jer, osim od poplava, ovakve kuće su ih štitile i od divljih zveri i drugih neprijatelja. A upravo te kuće, na šipovima, nazvane su sojenicama.

Da li se grade i danas?

O da, sojenice i danas često viđamo. Mnoge od njih su pretvorene u ekskluzivne restorane, ali i apartmane u okviru hotelskih kompleksa na tropskim ostrvima, u kojima noćenje košta i po više hiljada dolara. Ipak, mnogo je više onih po siromašnim ribarskim mestima u kojima se veoma teško živi, kao što su one u Kambodži, Singapuru, Mjanmaru…
 

Ima ih i kod nas, na obalama reka poput onih u Sremskoj Mitrovici ili rečnim ostrvcima kao što je beogradska Ada Međica, koje svojim vlasnicima služe gotovo isključivo za uživanje u prirodi. Beg od gradske vreve u „divljinu“, a praktično, u sred grada.

Koji god da je razlog, kuće na šipovima bile su spas, jer da nije tako, nijedna od njih ne bi dugo trajala. Svaka jača kiša, kao i prolećno otapanje snegova, može da dovede do podizanja nivoa vode, tako da bi kuće izgrađene na takvom području, vrlo brzo mogle da nestanu pod njom.

Ah, ta Venecija…

 

Na sličan način, građene su i sve one palate uz kanale u Veneciji, za mnoge najlepšem italijanskom gradu. S tim što se šipovi na kojima one stoje ne vide pošto su u vodi, ali je za izgradnju svake od njih, potrošeno mnogo hrastovih stabala.

S obzirom na to da se nalaze na močvarnom tlu, kopanje temelja za gradnju nije dolazlo u obzir. Kao osnova za svaku od njih bili su pobijani šipovi, ponekad i više njih jedan na drugi, dok se ne bi stiglo do čvrstog tla, koje će moći da izdrži težinu kuće. Preko njih su išla po dva sloja drvenih ploča, pa se tek onda pristupalo zidanju ciglom i mermerom.

Pravo je čudo kako takve građevine odolevaju vremenu već stotinama godina, iako su njihova prizemlja svako malo do pola u vodi. Ali, o njihovom održavanju se dobro brine. Na svakih nekoliko meseci kanali se isušuju, a šipovi pregledaju i popravljaju.

Venecija, Veneca, Venecuela…

 

Postoji zanimljiva priča o italijanskom moreplovcu Amerigu Vespučiju, koji je plovio pod zastavom Španije. Kažu da je, ploveći jezerom Marakaibo na severu Južne Amerike video ceo red lepo poređanih kuća na šipovima. Te njihove sojenice bile su tako građene da bi ih sačuvale od glodara, a stanovništvo je sa prozora moglo čak i da peca.

Videvši to, uzviknuo je: “Pa ovo je prava mala Venecija!” I, daljom igrom reči, pošto su Španci Veneciju zvali Veneca, deminutivom su došli do imena Venecuela, što je ime današnje države koja se nalazi na tom prostoru.

Ima li ih i kod nas?

Ima naravno, i to najviše u Vojvodini. Svojim vlasnicima, one uglavnom služe kao vikendice, mada je ove godine, u vreme pandemije koronavirusa, mnogo njih i živelo u njima. U međuvremenu se nešto od njih i prodalo, ali nešto i izgradilo.
 

Na fotografiji iznad je jedna posebno zanimljiva, koja se pojavila u TV seriji “Tajkun”. Izgrađena je na obali reke Save, tridesetak kilometara uzvodno od Beograda. Sa osnovom od betona, dok je konstrukcija kuće od drveta. Savršeno je uklopljena u ambijent, sa velikim prozorima i terasom koja gleda ka reci. Kao da je podstakla i one koji ranije o sojenicama nikada nisu razmišljali, da počnu da maštaju o nekoj sličnoj, za bekstvo iz grada u prirodu i tišinu.

A od čega se danas zidaju sojenice?

Baš kao i ova prethodna, današnje sojenice zidaju se mahom od čvrstih materijala. Jer, moderni materijali uspešno odolevaju vlazi. Ipak, ima i onih od drveta, koje podsećaju na brvnare, ponekad i sa krovom od slame, što im daje onaj poznati, starinski izgled.

Obično su građene tako da imaju veliku terasu sa koje se ulazi u kuću, do koje se dolazi stepenicama kad je nizak vodostaj, a čamcem kad je visok. Leti se površina ispod kuće, s obzirom da je u debelom hladu, koristi poput vanjske dnevne sobe.

Za moderne Robinzone

 

Kao što smo već pomenuli, u Beogradu postoji više naselja sojenica. Najpoznatije je na Adi Međici, mada ih ima i na drugim mestima duž obala Save i Dunava. Neke su naseljene od proleća do jeseni, a neke i cele godine.

U zavisnosti od lokacije, ima ih bez struje i vode, ali ima i komfornih, sa svim pogodnostima modernog života. Mnogo ih je pretvoreno u zanimljive restorane, ali postoje i one sa apartmanima koji se izdaju u zakup, turistima željnim robinzonskih avantura.

Ali i za bezobrazno bogate

 

Naravno, ima i veoma luksuznih, po mondenskim letovalištima. U njima se odmaraju veoma bogati, jer je malo onih koji su spremni da za letovanje plate desetine hiljada dolara. One uglavnom sadrže potpuno odvojene i odlično opremljene apartmane koji imaju sve, pa i male bazene postavljene isto tako, na šipovima.  

I za kraj…

Većina nas verovatno nikada neće letovati na nekom takvom mestu. Naravno, ima i onih koji to ne bi ni poželeli. Ali ima i mnogo onih koji bi voleli da imaju svoju sojenicu-vikendicu, makar i sasvim malu, za letnje uživanje negde na reci ili jezeru. Tamo bi mogli da pecaju, plivaju, da se odmaraju u ležaljci u hladu ispod sojenice, a možda i da pišu, slikaju, ili jednostavno uživaju sa porodicom i prijateljima.

Da li biste i vi voleli tako nešto? Podelite to sa nama, u komentarima.

Autorski tekst: Jelena Todorović

Fotografije: Unsplash.com, Imgur.com, Twitter.com