Merenje kvadrature stana: šta zapravo ulazi u površinu, a šta ne?

Kvadratura stana je jedna od prvih stvari koju kupci pogledaju u oglasu.
Ali kada dođe trenutak za kupovinu, mnogi se iznenade jer površina iz oglasa, iz projekta i iz katastra često nije potpuno ista.

Zato je važno razumeti kako se kvadratura stana zapravo meri i šta sve ulazi u ukupnu površinu.

Šta znači kvadratura stana

Kvadratura stana predstavlja ukupnu korisnu površinu prostora koji pripada tom stanu, izraženu u kvadratnim metrima (m²).

U praksi se razlikuju nekoliko pojmova:

• neto površina – stvarna površina prostora koji koristite

• bruto površina – površina sa delom zidova

• upisana površina u katastru – zvanična površina stana

Zbog različitih metoda merenja, ove vrednosti ponekad mogu biti različite.

Kako se meri površina stana

Površina stana se meri po unutrašnjim dimenzijama prostorija, odnosno od zida do zida.

To znači da u kvadraturu obično ulaze:

• dnevna soba

• spavaće sobe

• kuhinja

• kupatilo

• hodnik

• ostava u okviru stana

U novijim projektima često se koristi standard koji jasno definiše način merenja, ali kod starijih zgrada to može varirati.

Da li terasa ulazi u kvadraturu

Terase su jedna od najčešćih nedoumica.

U mnogim slučajevima terasa ne ulazi u kvadraturu stana u punoj meri, već se računa po umanjenom koeficijentu.

Na primer:

• terasa može ulaziti sa 25% ili 50% površine

• u nekim oglasima terasa se vodi odvojeno od kvadrature stana

Zbog toga je dobro uvek pitati kako je terasa obračunata u ukupnoj površini.

Šta često ne ulazi u površinu stana

Postoje delovi koji se uglavnom ne računaju kao korisna površina stana:

• zajednički hodnici zgrade

• stepenište

• lift

• garažni prostor

• podrumske prostorije (ako nisu deo stana)

Ovi prostori mogu biti povezani sa stanom, ali obično nisu deo njegove zvanične kvadrature.

Zašto je kvadratura važna prilikom kupovine

Cena nekretnina gotovo uvek se izražava kroz cenu po kvadratnom metru.

Zato i mala razlika u kvadraturi može značajno uticati na cenu.

Na primer:

Stan od 60 m² i stan od 65 m² mogu imati razliku u vrednosti od nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od lokacije i cene kvadrata.

Zbog toga je važno da kupci imaju jasnu informaciju o površini stana koji kupuju.

Kada se radi profesionalno merenje

U nekim situacijama radi se i stručno merenje kvadrature.

To se najčešće dešava kada:

• banka radi procenu nekretnine za kredit

• postoji razlika između projekta i stvarnog stanja

• vlasnik želi tačno da utvrdi površinu stana

Tada ovlašćeni stručnjaci koriste posebne metode i opremu za precizno merenje.

Zaključak

Kvadratura stana je važan podatak, ali nije uvek tako jednostavna kako deluje na prvi pogled.

Razumevanje šta ulazi u površinu stana pomaže kupcima da donesu sigurniju odluku i izbegnu nesporazume prilikom kupovine.

Zato je uvek dobro proveriti kako je kvadratura obračunata i da li odgovara stvarnom stanju nekretnine.