Razvod i stambeni kredit: ko nastavlja da otplaćuje stan?

Razvod braka može rešiti pitanje zajedničkog života, ali jedna stvar ne prestaje automatski da postoji onog trenutka kada se brak završi, a to je – stambeni kredit.

Ako su supružnici zajedno kupili stan i još uvek ga otplaćuju, nakon razvoda pred njima se otvara niz pitanja. Ko ostaje u stanu? Ko nastavlja da plaća rate? Može li jedan od bivših supružnika samostalno da nastavi otplatu? I šta ako to nije moguće?

Odgovor ne zavisi samo od njihovog međusobnog dogovora. Važan je i ugovor sa bankom, i položaj svakog supružnika u konkretnom kreditnom odnosu.

Jedno je sigurno - razvod može promeniti odnos između bivših supružnika, ali ne menja automatski i njihove obaveze prema banci.

Šta se dešava sa stanom posle razvoda?

Prema Porodičnom zakonu, imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu. To, međutim, ne znači da je svaka nekretnina kupljena tokom braka automatski zajednička – postoje i situacije u kojima stan predstavlja posebnu imovinu jednog supružnika.

Ako je stan zajednička imovina, bivši supružnici mogu da se dogovore o njenoj deobi, dok se u slučaju spora pitanje može rešavati sudskim putem. Kod sudske deobe polazi se od pretpostavke jednakih udela, uz mogućnost utvrđivanja drugačijih udela kada za to postoje zakonski uslovi.

Ali, vlasništvo nad stanom i kredit - nisu ista stvar.

Ako jedan od bivših supružnika želi da zadrži stan

Jedan od bivših supružnika možda želi da ostane u stanu, posebno ako u njemu žive i deca. U tom slučaju, moguće je dogovoriti da stan pripadne njemu, ali ostaje ključno pitanje – može li samostalno da nastavi da otplaćuje kredit?

Ako su oba supružnika uključena u kredit, nije dovoljno da se privatno dogovore da će od tog trenutka samo jedan plaćati rate. Prema Porodičnom zakonu, za obaveze preuzete radi potreba zajedničkog života u braku, supružnici odgovaraju solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom.

Zato je potrebno posebno rešiti i odnos sa bankom. Dogovor bivših supružnika sam po sebi ne znači da je drugi automatski oslobođen obaveze prema banci.

Može li jedan da preuzme dalju otplatu?

Moguće je razgovarati sa bankom o tome da jedan bivši supružnik nastavi samostalno da otplaćuje kredit, ali takva promena ne nastaje automatski prilikom razvoda.

Banka procenjuje konkretnu situaciju i uslove pod kojima bi kreditni odnos mogao da se promeni. U obzir mogu doći prihodi, kreditna sposobnost, preostali dug, postojeće obezbeđenje i drugi elementi kreditnog odnosa.

Zato rečenica - „stan ostaje meni, ja ću plaćati kredit“ - nije dovoljna da bi se pitanje kredita smatralo rešenim.

Šta ako rate postanu problem?

Razvod može značajno da promeni finansijsku situaciju bivših supružnika. Ako zbog toga otplata kredita postane teža, postoji razlog da se na vreme razgovara sa bankom.

Narodna banka Srbije navodi razvod braka kao jednu od okolnosti koje mogu biti relevantne za odobravanje olakšica u otplati kredita, naročito kada su supružnici solidarni dužnici ili je jedan od njih jemac. U zavisnosti od okolnosti, moguće su različite mere olakšanja, ali se one ne podrazumevaju automatski.

Kada prodaja stana postaje rešenje?

Ako jedan bivši supružnik ne može da preuzme samostalnu otplatu, a zajednički nastavak kredita više nije održiv, jedna od mogućnosti je prodaja nekretnine.

Ako na stanu postoji hipoteka, potrebno je unapred sa bankom urediti način izmirenja preostalog duga, i rešiti pitanje hipoteke. Za njeno brisanje, RGZ predviđa odgovarajuću ispravu hipotekarnog poverioca, kojom se potvrđuje prestanak potraživanja, i daje saglasnost za brisanje.

U tom smislu, prodaja stana nije uvek samo posledica želje da se promeni adresa ili kupi drugačija nekretnina. Ponekad je prodaja način da se reši zajednički stambeni kredit koji je ostao nakon razvoda.

Nakon izmirenja obaveze prema banci, preostala sredstva predstavljaju pitanje imovinskih odnosa bivših supružnika, i načina na koji je njihova zajednička imovina podeljena.

Umesto zaključka: Važno je rešiti i kredit, i imovinu

Najveća greška bila bi posmatrati razvod i stambeni kredit kao jedno isto pitanje.

Jedno je pitanje ko je vlasnik stana, a drugo ko je dužan banci i pod kojim uslovima. Zato pre konačnog dogovora treba proveriti kreditnu dokumentaciju, vlasničke odnose i mogućnosti koje banka nudi.

Ako dogovor postoji, situacija je obično jednostavnija. Ako ne postoji, deoba zajedničke imovine može se rešavati sudskim putem.

A kada nijedno rešenje nije održivo, prodaja nekretnine može omogućiti da se preostali dug izmiri, i da bivši supružnici finansijski zatvore jedno zajedničko poglavlje.

Razvod završava brak. Ne završava automatski i kredit.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni ili finansijski savet. Konkretna prava i obaveze zavise od ugovora o kreditu, vlasničkih odnosa i drugih okolnosti konkretnog slučaja.

Slike: AI

Autor: Jelena Todorović