Šta je Pop-Art i kako je uticao na dizajn enterijera

Pop-Art je stil koji se pojavio sredinom 1950-ih godina, kao veliki šok za svet likovne umetnosti. Postavio je izazov za visoke ideale tog sveta, oslanjajući se na popularnu kulturu kao primarni uticaj. Ipak, njegova popularnost širila se munjevitom brzinom na sve, pa je tako izvršio svoj uticaj i na dizajn enterijera.

U bukvalnom prevodu, Pop-Art je “popularna umetnost”, ali zbog svoje neobične interpretacije, kritičari ga dugo nisu doživljavali kao umetnost. Radovi umetnika poput Endija Vorhola, Džaspera Džonsa, Eduarda Palaca i Roja Lihtenštajna predstavljali su predmete iz svakodnevnog života i slike iz reklama, stripova, i ostalih trivijalnih efemera.

Ovaj rad, naglašavao je ironiju i mehaničku repredukciju, u odnosu na majstorske tehnike. Fotografija i sitoštampa doživele su svoj procvat, a do sredine 1960-ih, Pop-Art se mogao videti svuda, uključujući i dizajn enterijera savremenih domova.

Kič u dizajnu enterijera

Da se razumemo, kičasti dekor u enterijeru pojavio se sigurno pola veka pre nastanka Pop-Arta, tako da se ne može reći da ga je ovaj stil doneo. Ali, ono što je sasvim sigurno je da je upravo Pop-Art, sam koncept kiča uzdigao na tron visoke umetnosti.

Dok su se nekada uobičajeni predmeti iz svakodnevnog života mogli smatrati primerom niskog ukusa, Pop-Art kultura je svojim podrivanjem postigla upravo suprotno. Masovno proizveden nameštaj i dekoracije sada su dobili viši status u visokom društvu, nego idealistički rad majstora zanatlija.

Ručno vajano drvo i metal zamenili su masovno proizvedeni akril i plastika, koji su smatrani vrhuncem ukusa i stila. U velikoj meri, zahvaljujući najpoznatijim delima Endija Vorhola, rodonačelnika Pop-Arta. Njegove Konzerve Kembel supe iz 1962. godine na posteru, zamenile su originalne i vredne slike, kao glavni zidni dekor tog vremena. A njegove jarke osnovne boje našle su se i na nameštaju.

Brza moda i kultura žvakaće gume

Pre Pop-Arta, postojao je pokret pod imenom Bauhaus, odgovoran za geometrijske oblike i smele šeme boja. Ali, bez obzira što mnogo duguje Bauhausu, Pop-Art je potkopao njegove visoke ideale, tako što ih je sveo na sfere sarkazma i čiste estetike. Posedovanje nečega što se moglo smatrati odbačenim, kao rezultat njegove povezanosti sa masovnom potrošačkom kulturom, bio je način da se okrenemo onome što je, ironično, označavalo vrhunac savremenog ukusa.

Ovo je izazvalo šokove kroz svakodnevni aspekt dizajna enterijera. Kako odrediti cene svojih proizvoda ako su to neke sasvim obične stvari iz svakodnevnog života? Nekadašnji niski stilovi kulturne proizvodnje sada su smatrani predmetima visoke vrednosti, dok se ono što je ranije zaista vredelo, smatralo manje vrednim od recimo čuvene sofe u obliku usana čuvene glumice Mej Vest. Kako razlikovati visok i nizak kvalitet? Ako visok i nizak ukus ne znače ništa, zar ne bi bilo logično da se elementi Pop-Art estetike prodaju jeftino?

Ali, kao što se i očekivalo, potrošačka kultura je iskoristila ovu priliku da bude deo procvata Pop-Arta, sa proizvođačima koji su proizvodili svoje verzije ovog stila, i trgovcima koji su svoje rafove napunili nepoznatim brendovima jeftinih, kičastih elemenata. Bilo je tu svega, poput plastičnih pepeljara, posuđa, telefona i stonih lampi, predmeta koji bi se mogli uklopiti u novi stil.

Dugoročna posledica ovog saveza između masovne proizvodnje i mode bila je da životni stil kao koncept više nije predstavljao samo tzv. visoko društvo. Zahvaljujući uticaju Pop-Arta, svako je mogao da bude hipster. Sa aspekta estetike, ovo je promenilo način na koji je ceo svet izgledao, i kako jedan deo i danas izgleda jer, Pop-Art je i dalje prisutan u našem svakodnevnom, potrošačkom životu. To su razne neonske, plastične reklame, prepoznatljive ikone izdvojene iz bilo kakvog konteksta, itd.

Praktično, ovo je dovelo do današnje potrošačke kulture za bacanje jer, po rečima Endija Vorhola, sve može imati svojih “petnaest minuta slave”, pre nego što bude odbačeno bez griže saveti, jer nije mnogo ni koštalo. Ne možemo a da se ne zapitamo da li su svi problemi koje danas imamo sa plastikom, započeli upravo tada, sa razvojem potrošačke kulture? Nije isključeno da jesu.

Da li je Pop-Art umetnost doveo do kraja?

Ono na šta se svodila sva njegova vrednost kao stila, bili su sami dizajneri, slavna imena koja stoje iza Pop-Arta. Jer, upravo ti dizajneri, bili su brend za sebe.

Recimo, sofa “Usne” ili “Bocca”, koju je dizajnirao “Studio 65” davne 1970. godine, napravljena je kao odgovor na konkretan izveštaj vlasnika lanca salona lepote u Milanu. Iako nema neko dublje značenje, i može se smatrati kičom, ona je ipak pokupila svetsku slavu zbog svog senzibiliteta, i time dobila vrednost, kao rezultat svog statusa.

Isto se može reći i za kontroverznu seriju erotskog nameštaja Alena Džonsa “Hatstand, Sto i stolica”. Ovaj britanski umetnik stvarao je pod jakim uticajem Pop-Arta na dizajn enterijera, a njegovi predmeti imaju svoju umetničku vrednost iz istog razloga – vrede zato što su njegovo delo. Tu sve počinje i sve se završava.

Zbog toga se ne može reći da je Pop-Art umetnost doveo do kraja. On je jednostavno izašao iz okvira, pocepao pravilnik, i naterao nas da pogledamo drugim očima ono što smo nekada smatrali grubim, ružnim ili besmislenim. Nov pogled nam je omogućio da vidimo radost, lepotu i dubinu iskustva u sasvim običnim stvarima. Hm… da li je?

I za kraj…

U enterijeru, Pop-Art je jedan od najživopisnijih i najzanimljivijih stilova. Kao što smo već rekli, kritičarima je trebalo malo više vremena da ga prihvate kao umetnost. Ali, uprkos njihovim osudama i kritikama, Pop-Art je tiho stekao popularnost, prvo u Americi, a onda se proširio i na evropske zemlje.

Krenuo je tiho, sa sitnijim dekoracijama, da bi kasnije postao široko dostupan na nameštaju, tapetama, tekstilu i odeći, kao i na posterima, nalepnicama i natpisima. Bilo ga je svuda, gde god se okrenete, i održao se do danas, kada ga još uvek možemo videti na mnogim mestima.

A kako se vama dopada Pop-Art? Svesni smo da su mišljenja podeljena, i dok ga neki obožavaju, druge od njega bole oči. U koje vi spadate? Podelite svoje misli sa nama u komentarima.

Fotografije: YouTube.com

Autorski tekst: Jelena Todorović