Najznačajniji hoteli Beograda 19 veka

Tradicija primanja gostiju u objekte namenski građene za tu svrhu, počela je u stvari sa dolaskom Turaka na naše prostore. Karavan-saraji i hanovi su prethodili hotelima i kafanama i bili najznačajniji ugostiteljski objekti u Beogradu 19. veka. Hanovi su inače bili grupisani na Savskom pristaništu, zatim u čaršiji (gornji deo grada) i oko menzulana (mesta za iznajmljivanje konja, konjušnice).

Karavan-saraji su imali unutrašnja dvorišta, popločana, sa česmom u sredini i prostorije za utovar robe, štale i druge ekonomske prostorije, a na spratu sobe za putnike raspoređene u nizu sa sve četiri strane atrijuma. Najstariji takav nalazio se u Beogradu u ulici Cara Dušana. Zgrada je opstala (sa raznim namenama) sve do 1889. kada je mesto nje izgrađen „Dom sv. Save“. 

Svi stari hoteli 19. veka od osnivanja stavljani pod zakup. Neki zakupci bili su važne ličnosti, neki kafedžije, a bilo je i Turaka, Cincara. Većina hotela je bila u turskim rukama da bi hotele tek u prvim decenijama 20. veka počeli da kupuju imućni trgovci ondašnjeg starog Beograda.
 

Hotel „Staro zdanje“

Hotel „Staro zdanje“ je najstariji hotel Beograda. Najpre se zvao „Kod Jelena“, a potom i „Grand-hotel“. Zauzimao je ceo blok od ulice 7. jula, Gračaničke, Ivan-begove i Čubrine. Knez Mihailo je 1841. godine došao na ideju da sazida hotel po evropskim uzorima „da Srbiju podigne iz zaostalosti... jer ljudi kad dođu sa Zapada, nemaju se gde smestiti“. Nije dočekao završetak gradnje hotela jer je 1842. svrgnut s vlasti, ali je hotel ostao u njegovoj svojini sve do njegove smrti 1868. Hotel je menjao zakupce, ali namena je ostala ista. „Staro zdanje“ bilo je prva zgrada velikih dimenzija zidana u Beogradu u 19. veku, najveća građevina do 1863. (do izgradnje Kapetan-Mišinog zdanja).
 

Na pročelju fasade zgrada je imala figuru jelena od bronze. Bio je hotel prvog reda, uredan, čist, sa mermernim stolovima. Poređen je sa najlepšim zdanjima Beča i Pešte, a gosti hotela su bili nemački trgovci, konzuli, narodni poslanici, slikari, pisci među kojima: Branislav Nušić, Ljubomir Nenadović, Milutin Garašanin. Jelovnici su pisani na nemačkom jeziku, kelneri se gostima obraćali i na nemačkom jeziku (u hotelu se govorilo na više starnih jezika), a kočije hotelske odlazile bi na Železničku stanicu pred svaki dolazak voza. U sali „Kod Jelena“ održavani su balovi, koncerti, večere, skupovi.

„Staro zdanje“ srušeno je 1938. Do rata na ovom prostoru nije zidano ništa, pa je velika šteta što je takva zgrada tako olako nestala sa tla Beograda. Tek 1957. na ovom mestu sagrađena je stambena zgrada.

Hotel "Balkan"

Hotel "Balkan" postoji i danas u Beogradu, ali to je novi hotel, sagrađen 1935. (renoviran početkom devedesetih godina 20. veka) na mestu starog istrošenog hotela. Nalazi se na uglu Terazija i Prizrenske ulice. I pre izgradnje ovog hotela tu se nalazio jedan drugi ugostiteljski objekat, mehana, koju je 1848. držao neki Sima mehandžija. U to vreme, pa sve do šezdesetih godina19. veka na Terazijama nije bilo značajnijih građevina, ali se razmišljalo o uređenju ovog prostora.

Najraniji poznati pomen hotela „Balkan“ potiče iz 1872. godine, ali istorijski podaci svedoče da je hotel izgrađen 1860. godine u romantičarskom stilu, jednospratni, sa krilom dvorišta sa terazijske strane. U prizemlju su se nalazile kafana, trpezarija, recepcija i stepenište prema spratu. Kuhinja je bila u manjoj zgradi prema dvorištu. Jedan je od retkih hotela za čijeg se projektanta zasigurno zna: inženjer Andrija Vuković rodom iz Borova. „Vodič Beograda“ iz 1896. vodi hotel "Balkan" kao hotel trećeg reda, za sve staleže (danas možda sa tri zvezdice), sa prvoklasnom domaćom i stranom kuhinjom; u vodiču iz 1908. saznajemo da je hotel imao 12 soba čija je cena bila od 2 do 6 dinara. Adaptaran je za dvadeset godina par puta i 1922. se pominje kao hotel drugog reda (možda današnje 4 zvezdice). Do njenog rušenja 1935. Nušić zapisuje da je regulacijom dobio još jedno lice iz Prizrenske ulice, fasada mu je proširena i ulepšana. Ipak, stari hotel „Balkan“ morao je biti srušen 1935. zbog dotrajalosti temelja.
 

"Grčka kraljica"

"Grčka kraljica" je jedini hotelski objekat iz 19. veka u Beogradu koji od svog postanka do danas služi ugostiteljstvu. Osamdesetih godina 20. veka je imao drugi naziv – „Plavi Jadran“. Nalazi(o) se u Knez Mihailovoj ulici br. 51 na uglu Rajićeve i Knez Mihailove. Danas više nije aktivan. On je istovremeno najstarija sačuvana zgrada u Knez Mihailovoj ulici. Nekada je bila han sa unutrašnjim dvorištem, kasnije prizemlje sa jednim spratom. Ulaz u hotel bio je iz Rajićeve ulice.

Sagrađen je 1835. godine i bio je najpre kafana u vlasništvu Jovana Kumanudija, (poštovanog tadašnjeg guvernera glavne banke). Ne zna se tačno ime projektanta, 1860. godine je imao 8 soba, a 1908. bilo ih je 11. U zlatno vreme poslovanja osamdesetih godina 20. veka bilo je 14 soba.

Ovaj hotel je uvek bio hotel drugog reda, veoma udoban, sa električnim osvetljenjem, prvoklasnom kujnom srpskom. Uglavnom su u „Grčkoj kraljici“ odsedali trgovci (a u njegov restoran-kafanu dolazili trgovci iz beogradske čaršije). Svakog jutra pred kraljicom su se okupljali prodavci pereca, kokica, boze.

Hotel "Imperijal"

Hotel "Imperijal" se nalazio na mestu još starijeg ugostiteljskog objekta, turskog hana iz 18. veka koji se nalzio u ulici Vase Čarapića. Han je temeljno adaptiran i iskorišten podrum i prvi sprat (danas je tu neizgrađen prostor - prolaz iz Vasine ulice u čika Ljubinu i Knez Mihailovu ulicu).Turski han je bio izgrađen od tvrdog materijala, znači jedan od boljih hanova 18. veka.

Podignut je verovatno odmah posle završetka rata s Turcima i Berlinskog kongresa 1878. U njemu su uglavnom odsedali strani trgovački putnici i domaći putnici iz unutrašnjosti. U restoranu hotela se točilo plzenjsko pivo, jela francuska jela, a mogli su se čitati razni domaći i strani listovi i časopisi. U vodiču iz 1908. piše da je hotel „Imperijal“ imao 28 soba. Imao je i sale za bankete i skupove.

U njemu su se sastajali pripadnici liberalne stranke 1892. i 1893. godine. Prepravkom iz 1958. dobio je i drugo ime – „Stambol kapija“. Zgrada je porušena u leto 1968. godine.

Hotel "Kasina"

Hotel "Kasina". Prema podacima iz spiska kafana iz 1860. godine sagrađen je 1857. godine. Ne zna se tačno ko je je projektovao ovu veoma posećenu kafanu i hotel, ali je promenila bezbroj zakupaca. Imala je 4 sobe, kafanu, kuhinju i podrum. Služila je i kao sala za čitanje (čitaonica „Kasine“ je bila svojevrsni „pionir biblioteka“ u Beogradu, neka vrsta klub-kafane zatvorenog tipa).

Kasina za kockanje je otvorena 1858. U početku je hotel bio prvog reda, ali 1896. kad su izgrađeni novi hoteli, ovaj hotel polako postaje hotel drugog reda. Stari hotel „Kasina“ vezan je za više političkih događaja, pominje se 1858. u vezi sa Svetoandrejskom skupštinom. Tu su se okupljali narodni poslanici pred skupštinu, pred Kasinom su se 1875. odrađivale brojne licitacije za prodaju stvari. 1907. studenti su držali koncerte sa igrankom.

Dakle, prostorije „Kasine“ su bile veoma važne za promociju i uzlet kulturnih dešavanja. Kao kad bismo mogli da zamislimo mešavinu današnjeg kluba gde se dešavaju književne promocije, predavanja, radionice, ali i diskoteka sa baštom!

Hotel „London“

Stari hotel „London“ se nalazio na uglu današnjih ulica Kralja Milana (nekad Maršala Tita) i Kneza Miloša, pa je po njemu ova raskrsnica i dobila ime. Hotel je sagrađen 1868. Kao i hotel „Balkan“ i njega je projektovao inženjer Andrija Vuković. I on je tokom jednog veka imao puno zakupaca, interesantno da nikad nije bio prve kategorije, jer je 1896. već bio hotel trećeg reda.

Posle Prvog svetskog rata je bio hotel drugog reda, što znači da je bio dvadesetih bio renoviran. 1908. je hotel imao 13 soba. Različita publika je dolazila ovde jer se nalazio u samom centru grada. Ali od izgradnje Narodne skupštine 1882. na uglu Kneza Miloša i Narodnog fronta, ovde su počeli dolaziti i konačiti narodni poslanici.

U zgradi hotela „London“ na spratu su izvesno vreme boravile i neke institucije (Uprava vodovoda, Umetnička škola Kirila Kutilka, poznatog slikara tog doba, filijala Komunalne banke grada Beograda). Na kraju, pedesetih godina 20. veka u njoj su živeli i obični ljudi, ali u izuzetno lošim uslovima. Hotel je srušen leta 1962. godine.

Osim prizemlja hotel je imao i podrum koji se nalazio ispod cele zgrade i jedan sprat. Pripada periodu romantizma u arhitekturi Beograda. Zbog nezgodnog oblika placa na kome je bio podignut, ugao zgrade je bio neobičnog oblika. Menjana je širina razmaka između prozora i segmetnim lukovima na spratu rešavano pitanje nepravilnih oblika soba.

Hotel "Slavija"

Hotel "Slavija" se nalazi (još uvek aktivan) na istaknutom mestu važnog trga Slavija, na uglu triju ulica: Svetog Save, Bulevara JNA i Makenzijeve ulice. Na njegovom mestu je nekad bio „Simićev majur“, veliko imanje sa njivama i livadama. Ovo imanje je gospodin Simić prodao bogatom Englezu Fransisu Makenziju, pa je posle toga ovaj kraj dobio ime Englezovac.

Makenzi je imanje parcelisao i počeo prodavati na otplatu pod izvesnim uslovima, jedan od njih je bio da se u podignutoj kući ne sme prodavati alkoholno piće na mlao. Projektant ovog hotela je Čeh, inženjer František Nekvasil. Ovo je bio hotel trećeg reda.

Renoviran posle Prvog sv. rata postao je hotel drugog reda. Hotel je u prizemlju imao kafanu, trpezariju i salu za priredbe i zabave, a na prvom i drugom spratu sobe za prenoćište. Stolovi su imali bele kamene ploče, sobe skromno nameštene i ložile se. Sala je imala pozornicu (nalik na pozornicu Narodnog pozorišta) sa plastičnom bojenom dekoracijom.

Tu su se održavale predstave, a u sali se sedelo i služilo piće za vreme predstava (sa tavanice je, prvi u gradu, visio velelepni luster polielej). Sala hotela „Slavija“ imala je važnu ulogu u noćnom životu Beograda: veseli mjuzikli, beogradsko radničko zabavno veče 1902. godine, dolazili su glumci, pevači, Rajflerov orkestar svako veče svirao gostima, cigani Cicvarići često gostovali u hotelu. U Hotelu „Slavija“ se hranila Draga Mašin sa svojom porodicom (a živela je u zgradi na uglu ulica Sv. Save i Ivana Milutinovića). Stari hotel „Slavija“ srušen je 6. aprila 1941. prilikom nemačkog bombardovanja Beograda.

Hotel "Srpska kruna"

Hotel "Srpska kruna" se nalazio na ivici Studentskog trga, u Uzun Mirkovoj ulici br.1. Ovo je zvanično drugi hotel u Beogradu i podigao ga je knez Aleksandar Karađorđević, negde između 1840. i 1853. godine, da bi imali gde da odsedaju stranci. Kao hotel prvog reda pamtio je burne događaje perioda 1858-1870. (Svetoandrejska skupština, događaj na čukur-česmi) i svi učesnici događaja su uglavnom boravili i odsedali baš u ovom hotelu.

Viđeniji Turci, konzuli, činovnici, državnici donosili su ovde važne odluke. Kornelije Stanković je u njemu održavao koncerte ozbiljne muzike koji je slušao knez Mihailo sa kneginjom Julijom. Na kraju spomenimo i ovo: postojao je i drugi hotel pod istim imenom, građen 30 godina kasnije, u Knez Mihailovoj br. 56, na tom mestu je danas Biblioteka grada Beograda.

Ostali hoteli u Beogradu: „Srpska kruna“, „Makedonija“, „Petrograd“, „Srbija“, „Kragujevac“...svi su oni odigrali veoma važnu ulogu u razvoju Srbije, za njenu privredu, kulturu, turizam najviše. Setimo se njih kad prolazimo pored mesta na kom su se nalazili, pogledamo ih sa uzdahom i krenemo dalje. I poželimo da se vreme nakratko vrati unatrag, da kao u seriji Zona sumraka - uđemo u neki garni hotel poput kakvog duha, sednemo u restoran i poručimo kafu. Kakav bi to doživljaj bio!