Zašto ljudi izbegavaju slušne aparate

Kada biste mlade i zdrave osobe upitali da li bi, ukoliko ima potrebe, koristile medicinska pomagala, koja bi značajno unapredila kvalitet njihovog života - bez sumnje biste svaki put dobili potvrdan odgovor. Međutim, kada se potreba za takvim pomagalima zaista javi, većina se dvoumi, ili čak izbegava da koristi takva pomagala, sve do momenta kada im kvalitet života ne postane ozbiljno ugrožen. Istina je da uz većinu pomagala idu i određene predrasude, koje najviše pogađaju mlade osobe, ali ni starije osobe nisu imune na stigme.

Štap, štaka i slušni aparat su često asocijacija na starenje i propadanje organizma. Ako se mlađoj osobi predloži ovakvo pomagalo, to može biti i udarac na njen ego i samopouzdanje. Koliko god nam fizički izgled možda i nije važan, način na koji nas okolina percipira u velikoj meri utiče i na mišljenje koje formiramo o sebi i na stav koji imamo u komunikaciji s drugima. Sve je to i jedna velika psihička bitka.

S druge strane, naočare su davno prebrodile negativne predrasude, ali su usput “zaradile” pozitivne (ako se to može reći za predrasude). Primera radi, osoba koja nosi naočare se površno doživljava kao izuzetno pametna, a ovo medicinsko pomagalo je vremenom postalo i modni aksesoar. Zato ćemo svi danas lakše podneti uput lekara za proveru dioptrije i izradu prvih naočara, nego uput za proveru sluha i primenu slušnog aparata.

Zašto je slušni aparat postao “bauk”?

Nekada su slušni aparati bili veoma nezgrapni i uočljivi. Svima je bilo očigledno da određena osoba nosi slušni aparat. To, samo po sebi, naravno, nije sramota. Međutim, ne postoji osoba koja želi da ljudi uoče slušni aparat pre nego što je i pogledaju u lice i upoznaju. Funkcionalnost je u prošlosti uvek bila ispred estetike, posebno kada je izrada medicinskih pomagala u pitanju. S tim u vezi, prvi slušni aparati nisu bili posebno prijatni za oko, a teško ih je bilo uklopiti i u bilo kakvu odevnu kombinaciju. Upotreba slušnih aparata posebno je teško padala deci i mlađim osobama, koje su ponekad nailazile i na zadirkivanja ili izopštavanja iz društva.

Danas je situacija potpuno drugačija. Napretkom tehnologije, u prilici smo da koristimo moderno dizajnirane slušne aparate, koji su praktično neprimetni. Savremeni slušni aparati su mali i diskretni. Pojedini modeli su smešteni toliko duboko u slušnom kanalu, da su potpuno nevidljivi. Zapravo, okolini će pre biti jasno da imate problem sa sluhom ako neprestano zapitkujete da ponove izrečeno, nego ako koristite najmodernije verzije slušnih aparata. Ipak, predrasude najčešće i dalje ostaju…

Stigma

Predrasudama smo izloženi tokom celog života, a osude okoline mogu veoma teško pasti. Strah da će nas okolina smatrati manje sposobnim zbog korišćenja medicinskih pomagala je potpuno realan i opravdan. Na svu sreću, ovakve se predrasude polako gube, a slušnim aparatima se, po ovom pitanju, predviđa sudbina kakvu danas imaju naočare.

Strah od tehnologije

Ljudi koji za sebe kažu da su “operisani od tehnologije” veoma teško prihvataju činjenicu da im kvalitet života zavisi od jednog malog uređaja. Uglavnom smatraju da će upotreba slušnog aparata biti komplikovana i da će im zadavati probleme. Međutim, podešavanje savremenih slušnih aparata je poprilično jednostavno, a pomoć stručnjaka je uvek dostupna. Period privikavanja na savremene slušne aparate je samo nekoliko dana.

Pročitajte i: Zašto su bezmetalne krunice najbolji izbor u stomatologiji.

Ignorisanje problema

Retko kada se dešava da se gubitak sluha desi preko noći. Problemi sa sluhom se uglavnom razvijaju postepeno, te ih često nismo ni svesni. Okolina uglavnom uoči problem pre osobe koja ima problema sa sluhom, jer pogođena osoba jednostavno sve prilagođava svom stanju. Zvuk na televizoru i telefonu je sve jači, a komunikacija postaje otežana pa počinju da je izbegavaju. Nekad se sve ovo odvija nesvesno. Dešava se i da osoba svesno ignoriše problem, upravo iz straha od osude okoline ili komplikovanog procesa nabavke aparata.

Prednosti korišćenja slušnih aparata

Najveća prednost slušnih aparata je jasna - unapređenje sluha. Međutim, ne sme se zanemariti ni unapređenje kvaliteta života. Vremenom, osoba s oštećenim sluhom postaje otuđena od okoline, povlači se iz komunikacija i socijalnog života, a usled svega toga često ispašta i psihičko zdravlje.

Pored toga, novije istraživanje Sveučilišta Južne Kalifornije (USC) pokazuje da slušni aparati ne samo da nadoknađuju gubitak sluha, nego i spašavaju živote! Naime, rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu The Lancet Healthy Longevity, pokazuju da odrasle osobe s oštećenjem sluha, koje redovno koriste slušne aparate, imaju 24 posto manji rizik od smrti od onih koji ih nikada nisu koristili. Slušni aparati pomažu i kod regulisanja simptoma depresije i demencije, te jačaju mentalno zdravlje i kogniciju.

Postaje jasno da gubitak sluha uglavnom ne utiče direktno na životni vek. Međutim, propratni zdravstveni problemi, poput razvoja demencije, depresije i drugih mentalnih problema, mogu dodatno ugroziti kvalitet života, te nepovoljno uticati na zadovoljstvo svakodnevicom. 

https://pixabay.com/photos/hand-hearing-aid-hearing-loss-287292/ 

https://pixabay.com/photos/hearing-aid-device-tool-macro-6797470/