Novi trendovi na tržištu nekretnina - šta se promenilo za vreme i nakon pandemije?

Pandemija koronavirusa promenila je ceo svet i poslovanje brojnih industrija. Tržište nekretnina u Srbiji, ali i u svetu, uspelo je da ostane stabilno, iako su primećene globalne promene u zahtevima kupaca i klijenata prilikom kupovine i iznajmljivanja prostora.

U nastavku teksta, za vas smo istražili koji su to novi trendovi na tržištu nekretnina koji su se ustalili za vreme pandemije, a za koje od njih se predviđa da u budućnosti i ostanu relevantni.

#1 Online poslovanje došlo je i do tržišta nekretnina

Jedno od najvećih promena u većini industrija za vreme pandemije bila je prelazak na online prodaju i kupovinu. Budući da su širom sveta, kao i kod nas, vladale mere koje su ograničavale, ili čak sprečavale kretanje, brojna preduzeća odlučila su da svoju ponudu prenesu na online prostor.

To je slučaj i sa tržištem nekretnina, kako u svetu tako i kod nas.  Platforme i sajtovi sa ponudom nekretnina, naročito u prestonici, bili su popularan izbor za sugrađane i pre pandemije, a tokom nje su još više ojačali svoju poziciju na tržištu. Međutim, pojavilo se i dosta novih platformi poput online agenata za nekretnine, i virtuelnih asistenata.

Jedan od primera je i platforma https://kredium.rs/, koja nudi pomoć za podizanje stambenog kredita u potpunosti putem interneta. Virtualni asistenti i savetnici za vas traže najpovoljniju, personalizovanu ponudu stambenog kredita, što značajno štedi vreme u odnosu na tradicionalno raspitivanje o ponudama u bankama.

#2 Zabeležena je veća potražnja nekretnina van grada

Iako je pad cena nekretnina i pucanje takozvanog balona na tržištu nekretnina bilo očekivano i u svetu, ali i kod nas - situacija danas nam pokazuje da su ovakva predviđanja bila loša, a kriza na tržištu nekretnina se ni ne nazire. Potražnja za nepokretnostima u Srbiji beleži rekorde, a jedino što se promenilo jesu tipovi nekretnina.

Baš kao i svuda u svetu, u toku pandemije ljudi su shvatili važnost prostora i mesta za kretanje, budući da je ono tokom cele jedne godine bilo ograničeno. S tim u vezi, stanovi sa prostranim terasama, a naročito kuće sa dvorištem van grada postale su sve traženije nepokretnosti.

Razlozi za ovo su i praktični - budući da je tokom karantina veliki deo stanovništva počeo da radi od kuće, više nije bilo primarne potrebe da se živi u gradu i bude blizu posla. Nasuprot tome, širom sveta zabeleženo je hiljade ljudi koji su iz ovog razloga odlučili da žive van gradske vreve, u mirnijim predelima, na obodima metropola.

#3 Ekologija i održivost sve su više popularne teme

Važnost ekologije i održivosti su sve više u žiži javnosti, a primećuje se da je sve većem broju ljudi privlačna ideja dvorišta zbog mogućnosti proizvodnje hrane za sopstvene potrebe. Zagađenost vazduha je nešto po čemu Beograd prednjači u Evropi, što je još jedan od razloga zbog kojih ljudi razmatraju opciju preseljenja na obodima grada.

U svetu je sve popularnija takozvana zelena gradnja, kao i organska arhitektura, koja podrazumeva veće zelene prostore u okviru samih stambenih kompleksa, ali i korišćenje obnovljivih izvora energije i ekološki zahvalnijih materijala za gradnju. Tržište nekretnina u Srbiji je vrlo razvijeno, zbog čega se očekuje da isprati ove globalne trendove u budućnosti.

Ipak, do tada ljubiteljima prirode i ekologije u našoj zemlji ostaje preseljenje bliže prirodi, te u kuće sa dvorištem. Za sada, ovakve ponude nekretnina su po pravilu i povoljnije, odnosno po manjoj ceni kupci mogu dobiti veću kvadraturu u zavisnosti od stanja nepokretnosti i propratnih sadržaja.

#4 Veliki stanovi poželjni, ali se mali stanovi ipak kupuju češće

Zanimljivo je to da se tokom prošle godine primetio porast zahteva za većim kvadraturama, ali je najveći broj zabeleženih i ostvarenih prodaja bilo kod manjih stanova. Razlozi za ovo mogu biti višestruki.

Najpre, očigledno je da kupovna moć građana igra veliku ulogu, pa je moguće da su se opredelili za manje kvadrature iz tog razloga.

S druge strane, stanovi poput garsonjera i jednosobnih stanova, poznati su kao najisplativiji kada je rentiranje u pitanju, te je to sasvim sigurno jedan od razloga zbog čega je prodaja stanova u stalnom porastu.

#5 Šta je sa cenama?

Nasuprot očekivanjima, cena nekretnina u Beogradu ostala je nepromenjena. Iako i brojni agenti za nekretnine, ali i laici kažu da se pad cena bliži, čini se da se u poslednje vreme ništa po ovom pitanju ne menja - kako na polju prodaje, tako i kada je reč o izdavanju.

Cene nekretnina su u poslednjoj deceniji vrtoglavo skočile, pa se danas prosečna cena kvadrata u srpskoj prestonici procenjuje na neverovatnih 2000 eura. Cene nekretnina se menjaju u zavisnosti od dela grada, pa je tako prosečna cena kvadrata u opštini Karaburma oko 1250 evra, dok je u opštini Novi Beograd 1850 evra.

Možemo zaključiti, tako, da se trend rasta cena nekretnina u srpskoj prestonici ne menja, za razliku od nekih drugih. Koji od trendova na tržištu nekretnina pomenutih u ovom tekstu će se održati, a koji će biti prolazni, ostaje nam da vidimo u bliskoj budućnosti.